)
Pozorište Atelje 212 je večeras 31.05.2017. u 21 čas sa predstavom “ Deca radosti “ na programu 62. Sterijinog pozorja u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
DECA RADOSTI Milene Marković, režija Snežana Trišić.
O predstavi „Deca radosti“, selektor Sterijinog pozorja je napisao:
”Novi tekst Milene Marković, nakon Zmajeubica, predstavlja povratak na poetički i žanrovski teren na kojem se ona očigledno najbolje oseća. Komad donosi priču o posleratnim generacijama roditelja i dece, čiji životi i tragične sudbine ne mogu da se odvoje od usuda jedne zemlje koje više nema. Reč je o, uslovno govoreći, drami-epopeji, hronici vremena i turbulentne istorije, čije posledice su prisutne i danas, nesumnjivo i bespovratno oblikujući našu budućnost. Ali, kako je to najčešće slučaj sa dramama Milene Marković, njen poseban pesnički senzibilitet uspešno je ugrađen u dramaturško tkivo Dece radosti, tako da se unutar precizno definisanog prostorno- vremenskog rama, odvija intimna drama cele izgubljene generacije buntovnika-gubitnika, materijalizovanih kroz lik Pesnika, njegov proces inicijacije, sukob sa tradicionalnim pogledima na svet, odrastanje, zaludni beg od stvarnosti u sfere umetnosti i muzike i neizbežni kraj. Snežana Trišić dosledno prenosi tekst na scenu, uz možda i nešto veću dozu strahopoštovanja nego što je to neophodno, ali svakako donoseći vrlo važnu i relevantnu predstavu za naš teatarski trenutak.”
Pozorište Atelje 212 je večeras 31.05.2017. u 21 čas sa predstavom “ Deca radosti “ na programu 62. Sterijinog pozorja u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
DECA RADOSTI Milene Marković, režija Snežana Trišić.
O predstavi „Deca radosti“, selektor Sterijinog pozorja je napisao:
”Novi tekst Milene Marković, nakon Zmajeubica, predstavlja povratak na poetički i žanrovski teren na kojem se ona očigledno najbolje oseća. Komad donosi priču o posleratnim generacijama roditelja i dece, čiji životi i tragične sudbine ne mogu da se odvoje od usuda jedne zemlje koje više nema. Reč je o, uslovno govoreći, drami-epopeji, hronici vremena i turbulentne istorije, čije posledice su prisutne i danas, nesumnjivo i bespovratno oblikujući našu budućnost. Ali, kako je to najčešće slučaj sa dramama Milene Marković, njen poseban pesnički senzibilitet uspešno je ugrađen u dramaturško tkivo Dece radosti, tako da se unutar precizno definisanog prostorno- vremenskog rama, odvija intimna drama cele izgubljene generacije buntovnika-gubitnika, materijalizovanih kroz lik Pesnika, njegov proces inicijacije, sukob sa tradicionalnim pogledima na svet, odrastanje, zaludni beg od stvarnosti u sfere umetnosti i muzike i neizbežni kraj. Snežana Trišić dosledno prenosi tekst na scenu, uz možda i nešto veću dozu strahopoštovanja nego što je to neophodno, ali svakako donoseći vrlo važnu i relevantnu predstavu za naš teatarski trenutak.”