Драгољуб Ђуричић рођен је на Цетињу 10. фебруара 1953. До својих 20 – тих основао је групе „The End “, „ Круне “, а касније и „ Veritas “.
У Београд се из Херцег Новог преселио 1975. године и прикључио групи „Ribelli “, са којом је пратио многе познате поп и рок музичаре, попут Душана Прелевића, Kемала Монтена, Арсена Дедића и многих других.
После тога се придружио групи „Мama Coco “, чији је фронтмен био Дадо Топић. Група је пратила Здравка Чолића на турнеји „Путујући земљотрес“ 1978. године
Kрајем 70-их прешао је у „Ју групу“ у којој је провео две године, а онда у „Леб и сол“ са којом је остао шест година.
Затим је прешао у „Kербер“, али се после три године поново вратио у „Леб и сол“.
Учествовао је на снимању око 70 албума, а свирао је чак на више од 6.000 концерата.
Активно је учествовао у грађанским протестима 1996. године предводећи групу од 30 бубњара.
Своје уметничко стваралаштво употпунио је радом на музици за више од двадесет позоришних представа међу којима су, музика за балет „Dr. Džekil i Mr. Hajd“ у Народном позоришту ; у Позоришту Атеље 212 компоновао је музику за три представе : „ Полицајци“ Славомира Мрожека у режији Даријана Михајловића 1996. године,“ АРТ “ Јасмине Резе у режији Алисе Стојановић, „ Брачна игра “ Едварда Олбија у режији Иване Ђилас 1998. године
Драгољуб Ђуричић рођен је на Цетињу 10. фебруара 1953. До својих 20 – тих основао је групе „The End “, „ Круне “, а касније и „ Veritas “.
У Београд се из Херцег Новог преселио 1975. године и прикључио групи „Ribelli “, са којом је пратио многе познате поп и рок музичаре, попут Душана Прелевића, Kемала Монтена, Арсена Дедића и многих других.
После тога се придружио групи „Мama Coco “, чији је фронтмен био Дадо Топић. Група је пратила Здравка Чолића на турнеји „Путујући земљотрес“ 1978. године
Kрајем 70-их прешао је у „Ју групу“ у којој је провео две године, а онда у „Леб и сол“ са којом је остао шест година.
Затим је прешао у „Kербер“, али се после три године поново вратио у „Леб и сол“.
Учествовао је на снимању око 70 албума, а свирао је чак на више од 6.000 концерата.
Активно је учествовао у грађанским протестима 1996. године предводећи групу од 30 бубњара.
Своје уметничко стваралаштво употпунио је радом на музици за више од двадесет позоришних представа међу којима су, музика за балет „Dr. Džekil i Mr. Hajd“ у Народном позоришту ; у Позоришту Атеље 212 компоновао је музику за три представе : „ Полицајци“ Славомира Мрожека у режији Даријана Михајловића 1996. године,“ АРТ “ Јасмине Резе у режији Алисе Стојановић, „ Брачна игра “ Едварда Олбија у режији Иване Ђилас 1998. године