)
Pozorište Atelje 212 gostuje večeras na Festivalu duodrame u Topoli sa predstavom JEDAN PIKASO, Džefrija Hačera u režiji Erola Kadića.
Igraju :
PIKASO………………………………………………..TIHOMIR STANIĆ
GOSPOĐICA FIŠER…………………………………SOFIJA JURIČAN
JEDAN PIKASO , drama savremenog američkog dramskog pisca Džefrija Hačera, smeštena je u okupirani Pariz 1941. godine.
Baratajući poznatim biografskim podacima iz Pikasovog života kao i stvarnim događajima iz perioda II svetskog rata, Hačer otvara prostor za uzbudljivu spekulaciju: Kako bi izgledao mogući susret poznatog umetnika, za koga znamo da je period okupacije proveo u Parizu, i predstavnika nacističkog režima, u ovoj drami vrlo privlačne i obrazovane Gospođice Fišer.
Komad se, istražujući Pikasov život i umetnost, bavi položajem umetnika u teškim vremenima, odnosom umetnosti i rata, stvaranjem i cenzurom.
Za vreme nemačke okupacije Pariza tokom Drugog svetskog rata, navodno je jednom prilikom neki nemački oficir, videvši fotografiju slike „Gernika“ u stanu Pabla Pikasa, upitao: „Da li ste vi ovo uradili?“ Slikar je odgovorio: „Ne, vi ste.“ Kada su od slavnog španskog umetnika naručili rad za Svetsku izložbu u Parizu 1937. godine, on se dugo premišljao oko teme. A onda se odigrao stravičan događaj o kome se nije smelo ćutati. Na Svetskoj izložbi se pojavilo monumentalno, potresno platno koje je obeležilo istoriju umetnosti i postalo simbol ljudskog vapaja protiv užasa i besmisla rata. U krvavoj borbi za vlast tokom Španskog građanskog rata, nacionalisti koje je predvodio general Fransisko Franko obratili su se za pomoć nacističkim saveznicima. Iz Nemačke i Italije stigli su novi borbeni avioni i zasuli bombama mali baskijski grad na severu Španije. U tom napadu, čiji je cilj bio pre svega zastrašivanje i slamanje morala republikanske opozicije, stradale su stotine civila, najviše žena i dece. Miran gradić Gernika postao je poprište masakra koji je potresao svetsku javnost. Ali, bio je to tek nastavak krvoprolića koja su obeležila prošli vek. U revoltu protiv zastrašujuće nehumanosti rata, nastalo je delo koje su do danas videli milioni ljudi širom sveta.
„Ako ne mogu da priuštim uljane
boje, kupiću vodene. Ako nemam para
za vodene, kupiću drvene bojice. Ako
za njih ne budem imao para ili me
bace u zatvor, pljunuću na prst i
crtati po zidovima.”
Pablo Pikaso
Pozorište Atelje 212 gostuje večeras na Festivalu duodrame u Topoli sa predstavom JEDAN PIKASO, Džefrija Hačera u režiji Erola Kadića.
Igraju :
PIKASO………………………………………………..TIHOMIR STANIĆ
GOSPOĐICA FIŠER…………………………………SOFIJA JURIČAN
JEDAN PIKASO , drama savremenog američkog dramskog pisca Džefrija Hačera, smeštena je u okupirani Pariz 1941. godine.
Baratajući poznatim biografskim podacima iz Pikasovog života kao i stvarnim događajima iz perioda II svetskog rata, Hačer otvara prostor za uzbudljivu spekulaciju: Kako bi izgledao mogući susret poznatog umetnika, za koga znamo da je period okupacije proveo u Parizu, i predstavnika nacističkog režima, u ovoj drami vrlo privlačne i obrazovane Gospođice Fišer.
Komad se, istražujući Pikasov život i umetnost, bavi položajem umetnika u teškim vremenima, odnosom umetnosti i rata, stvaranjem i cenzurom.
Za vreme nemačke okupacije Pariza tokom Drugog svetskog rata, navodno je jednom prilikom neki nemački oficir, videvši fotografiju slike „Gernika“ u stanu Pabla Pikasa, upitao: „Da li ste vi ovo uradili?“ Slikar je odgovorio: „Ne, vi ste.“ Kada su od slavnog španskog umetnika naručili rad za Svetsku izložbu u Parizu 1937. godine, on se dugo premišljao oko teme. A onda se odigrao stravičan događaj o kome se nije smelo ćutati. Na Svetskoj izložbi se pojavilo monumentalno, potresno platno koje je obeležilo istoriju umetnosti i postalo simbol ljudskog vapaja protiv užasa i besmisla rata. U krvavoj borbi za vlast tokom Španskog građanskog rata, nacionalisti koje je predvodio general Fransisko Franko obratili su se za pomoć nacističkim saveznicima. Iz Nemačke i Italije stigli su novi borbeni avioni i zasuli bombama mali baskijski grad na severu Španije. U tom napadu, čiji je cilj bio pre svega zastrašivanje i slamanje morala republikanske opozicije, stradale su stotine civila, najviše žena i dece. Miran gradić Gernika postao je poprište masakra koji je potresao svetsku javnost. Ali, bio je to tek nastavak krvoprolića koja su obeležila prošli vek. U revoltu protiv zastrašujuće nehumanosti rata, nastalo je delo koje su do danas videli milioni ljudi širom sveta.
„Ako ne mogu da priuštim uljane
boje, kupiću vodene. Ako nemam para
za vodene, kupiću drvene bojice. Ako
za njih ne budem imao para ili me
bace u zatvor, pljunuću na prst i
crtati po zidovima.”
Pablo Pikaso