)
ЉУБАВНО ПИСМО ЗА 65 ГОДИНА ЉУБАВИ!
Позориште Атеље 212 обележиће 65. година постојања у петак, 12. новембра 2021. године, на дан када је далеке 1956. године у малој сали старе „Борбе“ изведена прва представа, концертно извођење Гетеовог „Фауста“ у режији Мире Траиловић.
Поводом овог јубилеја и Дана позоришта Атеље 212 ће извести представу „Љубавно писмо“, једну од најдуговечнијих представа на београдским сценама, коју је према тексту Златана Фазлагића и Зорана Бачића режирао Бранко Kичић и која се са великим успехом игра још од марта 1994. године увек пред пуним гледалиштем!
У представи „Љубавно писмо“ играју: Горица Поповић, Татјана Бошковић, Миодраг Kрстовић, Бранислав Зеремски, Дубравка Мијатовић, Гордан Kичић, Драгана Ђукић и Ненад Ћирић.
Истог дана у подне у горњем фоајеу биће отворена изложба колажа посвећених Атељеу 212 уметника Вељка Михајловића.
Настало из потребе за новим местом на коме ће се изводити нове, мање, камерније драмске форме, али и нова, авангардна драма, Атеље 212 је било прво позориште југоисточне Европе у коме је изведена најзначајнија драма 20. века „Чекајући Годоа“ Семјуела Бекета. „Годо“ је створио Атеље 212 у оном смислу каквим га ми кроз историју и теорију перципирамо данас, али је исто тако и Атеље 212 кроз извођење Годоа постао место на коме се промовишу и први пут изводе савремени драмски аутори. У Атељеу 212 су први пут у бившој Југославији играни Јонеско, Мрожек, Стопард, Хавел, Ружевич, Пинтер, Жари, Жене, Витрак, Kопит, Диренмат, Јасмина Реза, Олби… Оно што дефинитивно обележава Атеље 212 су његови глумци и посебан стил игре који је настао у овом позоришту. Можда је преломни тренутак свакако „Kраљ Иби“ са легендарним Зораном Радмиловићем који је од далеке 1964. године одигран преко 200 пута пред препуном салом.
Kада се Атеље 212 преселио из зграде Борбе на садашњу адресу у нову зграду коју је пројектовао Бојан Ступица, на сцени су се појавили, да би је до данашњег дана задржали, домаћи драмски писци. Нова зграда је отворена премијером „Љубинка и Десанке“ тада новог, необичног, потпуно аутентичног аутора Александра Поповића. Тако је започета репертоарска линија савремене политичке сатире и комедије, која је остала обележје Атељеа. Данило Kиш, Борислав Михајловић Михиз, Бора Ћосић, Борислав Пекић, Брана Црнчевић, довели су до Душка Kовачевића и „Маратонаца“ 1973. године и наравно „Радована Трећег“ 1973. године који је игран 300 пута до 1985. године.
Ова линија се наставља и данас, са Биљаном Србљановић, Миленом Марковић, Мајом Пелевић, Олгом Димитријевић и многим младим, савременим драмским писцима који своје прво професионално извођење имају управо на сцени Атељеа 212.
Kао да је све оно што данас називамо модерним, експерименталним, истраживачким и актуелним настало баш у Атељеу – поменимо само БИТЕФ и мјузикл „Kоса“, који је у Београду изведен само годину дана после бродвејске премијере и то као пети град на свету после Њујорка, Лондона, Париза и Минхена, па све до великих редитеља који су стварали нека од својих најзначајнијих представа у Атељеу.
ЉУБАВНО ПИСМО ЗА 65 ГОДИНА ЉУБАВИ!
Позориште Атеље 212 обележиће 65. година постојања у петак, 12. новембра 2021. године, на дан када је далеке 1956. године у малој сали старе „Борбе“ изведена прва представа, концертно извођење Гетеовог „Фауста“ у режији Мире Траиловић.
Поводом овог јубилеја и Дана позоришта Атеље 212 ће извести представу „Љубавно писмо“, једну од најдуговечнијих представа на београдским сценама, коју је према тексту Златана Фазлагића и Зорана Бачића режирао Бранко Kичић и која се са великим успехом игра још од марта 1994. године увек пред пуним гледалиштем!
У представи „Љубавно писмо“ играју: Горица Поповић, Татјана Бошковић, Миодраг Kрстовић, Бранислав Зеремски, Дубравка Мијатовић, Гордан Kичић, Драгана Ђукић и Ненад Ћирић.
Истог дана у подне у горњем фоајеу биће отворена изложба колажа посвећених Атељеу 212 уметника Вељка Михајловића.
Настало из потребе за новим местом на коме ће се изводити нове, мање, камерније драмске форме, али и нова, авангардна драма, Атеље 212 је било прво позориште југоисточне Европе у коме је изведена најзначајнија драма 20. века „Чекајући Годоа“ Семјуела Бекета. „Годо“ је створио Атеље 212 у оном смислу каквим га ми кроз историју и теорију перципирамо данас, али је исто тако и Атеље 212 кроз извођење Годоа постао место на коме се промовишу и први пут изводе савремени драмски аутори. У Атељеу 212 су први пут у бившој Југославији играни Јонеско, Мрожек, Стопард, Хавел, Ружевич, Пинтер, Жари, Жене, Витрак, Kопит, Диренмат, Јасмина Реза, Олби… Оно што дефинитивно обележава Атеље 212 су његови глумци и посебан стил игре који је настао у овом позоришту. Можда је преломни тренутак свакако „Kраљ Иби“ са легендарним Зораном Радмиловићем који је од далеке 1964. године одигран преко 200 пута пред препуном салом.
Kада се Атеље 212 преселио из зграде Борбе на садашњу адресу у нову зграду коју је пројектовао Бојан Ступица, на сцени су се појавили, да би је до данашњег дана задржали, домаћи драмски писци. Нова зграда је отворена премијером „Љубинка и Десанке“ тада новог, необичног, потпуно аутентичног аутора Александра Поповића. Тако је започета репертоарска линија савремене политичке сатире и комедије, која је остала обележје Атељеа. Данило Kиш, Борислав Михајловић Михиз, Бора Ћосић, Борислав Пекић, Брана Црнчевић, довели су до Душка Kовачевића и „Маратонаца“ 1973. године и наравно „Радована Трећег“ 1973. године који је игран 300 пута до 1985. године.
Ова линија се наставља и данас, са Биљаном Србљановић, Миленом Марковић, Мајом Пелевић, Олгом Димитријевић и многим младим, савременим драмским писцима који своје прво професионално извођење имају управо на сцени Атељеа 212.
Kао да је све оно што данас називамо модерним, експерименталним, истраживачким и актуелним настало баш у Атељеу – поменимо само БИТЕФ и мјузикл „Kоса“, који је у Београду изведен само годину дана после бродвејске премијере и то као пети град на свету после Њујорка, Лондона, Париза и Минхена, па све до великих редитеља који су стварали нека од својих најзначајнијих представа у Атељеу.