)
Напустио нас је један од највећих српских песника и драмских писаца, Љубомир Симовић.
За дописног члана САНУ изабран је децембра 1988, а за редовног октобра 1994. Приступну беседу, под називом “ Стерија међу маскама „, одржао је маја 1995. године.
Објавио је песничке књиге:
Словенске елегије (1958), Весели гробови (1961), Последња земља (1964), Шлемови (1967), Уочи трећих петлова (1972), Субота (1976), Видик на две воде (1980), Ум за морем (1982), Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској (1983), Источнице 1983), Горњи град (1990, два издања), Игла и конац (1992), Љуска од јајета (1998).
Избор из Симовићевог песништва објављен је у књигама Изабране песме (1980), Хлеб и со (1985, 1987), Источнице и друге песме (1994), Учење у мраку (1995).
Симовић је написао четири драме:
Хасанагиница, Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић и Бој на Kосову. Драме су му извођене на многим нашим сценама, као и у иностранству.
У Позоришту Атеље 212, праизведбу Чуда у Шаргану, премијерно изведену 24.10.1975, режирала је Мира Траиловић, а Дејан Мијач исту драму 2002. године. Путујуће позориште Шопаловић на сцену Атељеа 212 поставио је Томи Јанежич 2007. године.
Све три представе рађене по Симовићевим драмама оставиле су дубок траг у историји српског позоришта, гостовале су, свака у свом времену, на светским, регионалним и домаћим фестивалима са којих су се враћале овенчане бројним наградама.
Дрвени мач
Ја ћу да устанем,
згажен, згромљен, тлачен,
на челичне војске
са дрвеним мачем!
Деци која цвиле,
мајкама што плачу,
донећу слободу
на дрвеном мачу!
Освојићу Енглеску,
Пољску и Бургоњу,
са дрвеним мачем,
на дрвеном коњу!
Показаћу свету
црн гвоздени пањ:
дрвеним мачем
пресечен наковањ!
Kроз мрачне земље,
што са ланца лају,
с дрвеним ћу мачем
поћи на аждају!
Kренућу у облак,
усијан ко сач,
да набодем змаја
на дрвени мач!
Донећу из облака,
у сенку и пену,
девојку дрвеним
мачем освојену!
Ношен јауцима,
кукњавом и плачем,
у пожаре летим
са дрвеним мачем!
Љубомир Симовић, Путујуће позориште Шопаловић
Напустио нас је један од највећих српских песника и драмских писаца, Љубомир Симовић.
За дописног члана САНУ изабран је децембра 1988, а за редовног октобра 1994. Приступну беседу, под називом “ Стерија међу маскама „, одржао је маја 1995. године.
Објавио је песничке књиге:
Словенске елегије (1958), Весели гробови (1961), Последња земља (1964), Шлемови (1967), Уочи трећих петлова (1972), Субота (1976), Видик на две воде (1980), Ум за морем (1982), Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској (1983), Источнице 1983), Горњи град (1990, два издања), Игла и конац (1992), Љуска од јајета (1998).
Избор из Симовићевог песништва објављен је у књигама Изабране песме (1980), Хлеб и со (1985, 1987), Источнице и друге песме (1994), Учење у мраку (1995).
Симовић је написао четири драме:
Хасанагиница, Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић и Бој на Kосову. Драме су му извођене на многим нашим сценама, као и у иностранству.
У Позоришту Атеље 212, праизведбу Чуда у Шаргану, премијерно изведену 24.10.1975, режирала је Мира Траиловић, а Дејан Мијач исту драму 2002. године. Путујуће позориште Шопаловић на сцену Атељеа 212 поставио је Томи Јанежич 2007. године.
Све три представе рађене по Симовићевим драмама оставиле су дубок траг у историји српског позоришта, гостовале су, свака у свом времену, на светским, регионалним и домаћим фестивалима са којих су се враћале овенчане бројним наградама.
Дрвени мач
Ја ћу да устанем,
згажен, згромљен, тлачен,
на челичне војске
са дрвеним мачем!
Деци која цвиле,
мајкама што плачу,
донећу слободу
на дрвеном мачу!
Освојићу Енглеску,
Пољску и Бургоњу,
са дрвеним мачем,
на дрвеном коњу!
Показаћу свету
црн гвоздени пањ:
дрвеним мачем
пресечен наковањ!
Kроз мрачне земље,
што са ланца лају,
с дрвеним ћу мачем
поћи на аждају!
Kренућу у облак,
усијан ко сач,
да набодем змаја
на дрвени мач!
Донећу из облака,
у сенку и пену,
девојку дрвеним
мачем освојену!
Ношен јауцима,
кукњавом и плачем,
у пожаре летим
са дрвеним мачем!
Љубомир Симовић, Путујуће позориште Шопаловић