)
Napustio nas je jedan od najvećih srpskih pesnika i dramskih pisaca, Ljubomir Simović.
Za dopisnog člana SANU izabran je decembra 1988, a za redovnog oktobra 1994. Pristupnu besedu, pod nazivom “ Sterija među maskama „, održao je maja 1995. godine.
Objavio je pesničke knjige:
Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice 1983), Gornji grad (1990, dva izdanja), Igla i konac (1992), Ljuska od jajeta (1998).
Izbor iz Simovićevog pesništva objavljen je u knjigama Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istočnice i druge pesme (1994), Učenje u mraku (1995).
Simović je napisao četiri drame:
Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu. Drame su mu izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu.
U Pozorištu Atelje 212, praizvedbu Čuda u Šarganu, premijerno izvedenu 24.10.1975, režirala je Mira Trailović, a Dejan Mijač istu dramu 2002. godine. Putujuće pozorište Šopalović na scenu Ateljea 212 postavio je Tomi Janežič 2007. godine.
Sve tri predstave rađene po Simovićevim dramama ostavile su dubok trag u istoriji srpskog pozorišta, gostovale su, svaka u svom vremenu, na svetskim, regionalnim i domaćim festivalima sa kojih su se vraćale ovenčane brojnim nagradama.
Drveni mač
Ja ću da ustanem,
zgažen, zgromljen, tlačen,
na čelične vojske
sa drvenim mačem!
Deci koja cvile,
majkama što plaču,
doneću slobodu
na drvenom maču!
Osvojiću Englesku,
Poljsku i Burgonju,
sa drvenim mačem,
na drvenom konju!
Pokazaću svetu
crn gvozdeni panj:
drvenim mačem
presečen nakovanj!
Kroz mračne zemlje,
što sa lanca laju,
s drvenim ću mačem
poći na aždaju!
Krenuću u oblak,
usijan ko sač,
da nabodem zmaja
na drveni mač!
Doneću iz oblaka,
u senku i penu,
devojku drvenim
mačem osvojenu!
Nošen jaucima,
kuknjavom i plačem,
u požare letim
sa drvenim mačem!
Ljubomir Simović, Putujuće pozorište Šopalović
Napustio nas je jedan od najvećih srpskih pesnika i dramskih pisaca, Ljubomir Simović.
Za dopisnog člana SANU izabran je decembra 1988, a za redovnog oktobra 1994. Pristupnu besedu, pod nazivom “ Sterija među maskama „, održao je maja 1995. godine.
Objavio je pesničke knjige:
Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice 1983), Gornji grad (1990, dva izdanja), Igla i konac (1992), Ljuska od jajeta (1998).
Izbor iz Simovićevog pesništva objavljen je u knjigama Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istočnice i druge pesme (1994), Učenje u mraku (1995).
Simović je napisao četiri drame:
Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu. Drame su mu izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu.
U Pozorištu Atelje 212, praizvedbu Čuda u Šarganu, premijerno izvedenu 24.10.1975, režirala je Mira Trailović, a Dejan Mijač istu dramu 2002. godine. Putujuće pozorište Šopalović na scenu Ateljea 212 postavio je Tomi Janežič 2007. godine.
Sve tri predstave rađene po Simovićevim dramama ostavile su dubok trag u istoriji srpskog pozorišta, gostovale su, svaka u svom vremenu, na svetskim, regionalnim i domaćim festivalima sa kojih su se vraćale ovenčane brojnim nagradama.
Drveni mač
Ja ću da ustanem,
zgažen, zgromljen, tlačen,
na čelične vojske
sa drvenim mačem!
Deci koja cvile,
majkama što plaču,
doneću slobodu
na drvenom maču!
Osvojiću Englesku,
Poljsku i Burgonju,
sa drvenim mačem,
na drvenom konju!
Pokazaću svetu
crn gvozdeni panj:
drvenim mačem
presečen nakovanj!
Kroz mračne zemlje,
što sa lanca laju,
s drvenim ću mačem
poći na aždaju!
Krenuću u oblak,
usijan ko sač,
da nabodem zmaja
na drveni mač!
Doneću iz oblaka,
u senku i penu,
devojku drvenim
mačem osvojenu!
Nošen jaucima,
kuknjavom i plačem,
u požare letim
sa drvenim mačem!
Ljubomir Simović, Putujuće pozorište Šopalović