На данашњи дан пре 21 годину умро је ТАШКО НАЧИЋ

26. марта 2014

Ташко Начић је легендарни глумац српског глумишта, мајстр комедије и гротеске. Био је рођени комичар. Био је корпулентан, висок преко 190 цм, са полуспуштеним капцима и карактеристичним наглашеним обрвама, свакој својој улози подарио је лични печат.
Рођен је у Крушевцу 7. априла 1934. године. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Мате Милошевића. Дебитовао је на позоришним даскама још на другој години студија. Тада је глумио у представи Ромео и Јулија у Народном позоришту. После тога је глумио у позоришту “Бошко Буха” и убрзо прешао у новоосновани Атеље 212 у ком ће остати до краја свог живота. Скоро тридесет година је био члан сјајне екипе глумаца, који су чинили непоновљиви “атељеовски” дух. Заједно са Зораном Радмиловићем играо је у представи Радован Трећи и Краљ Иби.
Ташко је одиграо 62 позоришне улоге, снимио је 26 филмова, бројне серије, драме и екранизације позоришних представа. Филм Давитељ против давитеља из 1984. године винуо га је у висине и донео му многе награде. Маестрално је одиграо главну улогу инфантилног и стидљивог Пере Митића, који је двострука личност. Преко дана је доброћудни продавац каранфила који обожава кремпите, а ноћу се трансформише у давитеља жена које не воле каранфиле, јер “ко не воли каранфиле не треба да живи”.
После овог филма његов нераздвојни друг и колега Милан Бутковић нашалио се са њим. Рекао му је: “Ташко, сине, да те замолим нешто. Омацила ми се мачка, па ако можеш да ми подавиш мачиће!” Упечатљиву улогу ловца имао је у филму Ко то тамо пева. Публика га памти и по серији Бољи живот у којој је играо службеника Божидара Мајковића.
Глумци су говорили да је приватно био тих, једноставан и скроман човек који се није претерано експонирао у јавности. Сматрао је да је најважније да ниједан његов гледалац не остане равнодушан после његове улоге. Позната је и његова култна реченица: “Увек волим да радим оно што мислим да не умем”.
Ташко Начић је преминуо 26. марта 1993. године у Београду. Овог горостаса српског глумишта заувек ћемо носити у срцу, јер је успевао да нас насмеје и у тешким временима.

tasko1tasko

Ташко Начић је легендарни глумац српског глумишта, мајстр комедије и гротеске. Био је рођени комичар. Био је корпулентан, висок преко 190 цм, са полуспуштеним капцима и карактеристичним наглашеним обрвама, свакој својој улози подарио је лични печат.
Рођен је у Крушевцу 7. априла 1934. године. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Мате Милошевића. Дебитовао је на позоришним даскама још на другој години студија. Тада је глумио у представи Ромео и Јулија у Народном позоришту. После тога је глумио у позоришту “Бошко Буха” и убрзо прешао у новоосновани Атеље 212 у ком ће остати до краја свог живота. Скоро тридесет година је био члан сјајне екипе глумаца, који су чинили непоновљиви “атељеовски” дух. Заједно са Зораном Радмиловићем играо је у представи Радован Трећи и Краљ Иби.
Ташко је одиграо 62 позоришне улоге, снимио је 26 филмова, бројне серије, драме и екранизације позоришних представа. Филм Давитељ против давитеља из 1984. године винуо га је у висине и донео му многе награде. Маестрално је одиграо главну улогу инфантилног и стидљивог Пере Митића, који је двострука личност. Преко дана је доброћудни продавац каранфила који обожава кремпите, а ноћу се трансформише у давитеља жена које не воле каранфиле, јер “ко не воли каранфиле не треба да живи”.
После овог филма његов нераздвојни друг и колега Милан Бутковић нашалио се са њим. Рекао му је: “Ташко, сине, да те замолим нешто. Омацила ми се мачка, па ако можеш да ми подавиш мачиће!” Упечатљиву улогу ловца имао је у филму Ко то тамо пева. Публика га памти и по серији Бољи живот у којој је играо службеника Божидара Мајковића.
Глумци су говорили да је приватно био тих, једноставан и скроман човек који се није претерано експонирао у јавности. Сматрао је да је најважније да ниједан његов гледалац не остане равнодушан после његове улоге. Позната је и његова култна реченица: “Увек волим да радим оно што мислим да не умем”.
Ташко Начић је преминуо 26. марта 1993. године у Београду. Овог горостаса српског глумишта заувек ћемо носити у срцу, јер је успевао да нас насмеје и у тешким временима.

tasko1tasko