НА ДАНАШЊИ ДАН…

22. јануар 2020

 

На данашњи дан 22. јануара 1924 године родила се Мира Траиловић,  дугогодишња управница Позоришта Атеље 212.

Донкихотовски борац, гвоздена дама, тигрица са баршунастим канџама, позоришна лавица, дипломата, пословна , одлучна, предузимљива, довитљива, вешта, љубазна, перфекциониста, „ велика мама “, светска жена, жена са маском, најпословнија жена југословенских позоришта, феномен ! само су неки од епитета који су се везивали за име Мире Траиловић.

Француски критичар назвао ју је „ булдожер у визону “ метафору коју је она објаснила као њену тежњу ка луксузу грађанског порекла, с једне стране, а с друге – огромну енергију, равну булдожеру са балканских њива.

У доживљају Љубомира Симовића она је „ еруптивна као вулкан “.

У свом духу, Борислав Михајловић Михиз даје овај сажети опис : „ Она има аутентични шарм светске даме, радни капацитет једног амалина, комуникациону фреквенцију моћне радио – станице, информисаност једне енциклопедије и природну упорност једног компресора . Говори све важне европске језике, чак и оне које не зна. Има коцкарски смисао за ризик, веома дискретно коригован домаћичком опрезношћу “ .

Ежен Јонеско, на питање шта је видео у Београду у који је, 1971, дошао као гост Атељеа 212 : „ Миру Траиловић . Зар то није сасвим довољно “.

Kаријеру је почела као спикер Радио Београда, редитељ и уредник у драмској секцији, у међувремену постала студент Музичке академије и Високе филмске школе, као и предавач радио-режије на Позоришној академији. Редитељка, дугогодишња управница и један од оснивача Атељеа 212 (1956), Битефа (1967) и Битеф театра (1989) била је и уметнички директор Међународног позоришног фестивала у Нансију и добитница француског ордена Легија части.

Све је то у својој креативној и интелектуалној радозналости била Мира Траиловић, па је сасвим јасна и њена изјава да је тек доласком у Атеље 212 завршила лутања по својој личности.

Данас велика сцена Позоришта Атеље 212  поносно носи њено име  “ Мира Траиловић “ .

 

 

 

 

На данашњи дан 22. јануара 1924 године родила се Мира Траиловић,  дугогодишња управница Позоришта Атеље 212.

Донкихотовски борац, гвоздена дама, тигрица са баршунастим канџама, позоришна лавица, дипломата, пословна , одлучна, предузимљива, довитљива, вешта, љубазна, перфекциониста, „ велика мама “, светска жена, жена са маском, најпословнија жена југословенских позоришта, феномен ! само су неки од епитета који су се везивали за име Мире Траиловић.

Француски критичар назвао ју је „ булдожер у визону “ метафору коју је она објаснила као њену тежњу ка луксузу грађанског порекла, с једне стране, а с друге – огромну енергију, равну булдожеру са балканских њива.

У доживљају Љубомира Симовића она је „ еруптивна као вулкан “.

У свом духу, Борислав Михајловић Михиз даје овај сажети опис : „ Она има аутентични шарм светске даме, радни капацитет једног амалина, комуникациону фреквенцију моћне радио – станице, информисаност једне енциклопедије и природну упорност једног компресора . Говори све важне европске језике, чак и оне које не зна. Има коцкарски смисао за ризик, веома дискретно коригован домаћичком опрезношћу “ .

Ежен Јонеско, на питање шта је видео у Београду у који је, 1971, дошао као гост Атељеа 212 : „ Миру Траиловић . Зар то није сасвим довољно “.

Kаријеру је почела као спикер Радио Београда, редитељ и уредник у драмској секцији, у међувремену постала студент Музичке академије и Високе филмске школе, као и предавач радио-режије на Позоришној академији. Редитељка, дугогодишња управница и један од оснивача Атељеа 212 (1956), Битефа (1967) и Битеф театра (1989) била је и уметнички директор Међународног позоришног фестивала у Нансију и добитница француског ордена Легија части.

Све је то у својој креативној и интелектуалној радозналости била Мира Траиловић, па је сасвим јасна и њена изјава да је тек доласком у Атеље 212 завршила лутања по својој личности.

Данас велика сцена Позоришта Атеље 212  поносно носи њено име  “ Мира Траиловић “ .