)
Премијера представе “ НОЋНА СТРАЖА “ Федора Шилија у режији Бориса Лијешевића биће изведена сутра 29.03.2016. у 20.00 часова на Великој сцени “ Мира Траиловић “ Позоришта Атељеа 212.
У представи играју :
МИЛОШ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, патер фамилиас………………………… НЕНАД ЋИРИЋ
МАРИЈА ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, његова ћерка……………………………..ЈЕЛЕНА СТУПЉАНИН
НИНА ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, његова ћерка…………………………………ЈЕЛЕНА ПЕТРОВИЋ
ПЕТАР ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, његов син…………………………………….УРОШ ЈАКОВЉЕВИЋ
ГРОФ АНДРЕЊИ ИШТВАН, мађарски племић…………………………….ГОРДАН КИЧИЋ
АНДРЕЊИ МАГДА, његова тетка…………………………………………….ГОРИЦА ПОПОВИЋ
МАРКИЗА ЈЕЛИЦА СТРАТИМИРОВИЋ – Д’АГОСТИНО……………….ЈЕЛЕНА ЂОКИЋ
МИЛЕНКО ВИЋЕНТИЈЕВИЋ…………………………………………………БОЈАН ЖИРОВИЋ
СОФИЈА ПЕТРОВИЋ………………………………………………………….ТАМАРА ДРАГИЧЕВИЋ
ТОРВАЛД ХЈОРВАЛДСОН……………………………………………………СТЕФАН БУНДАЛОише информација
KОМЕДИЈА, ТРАГЕДИЈА, ДАДА
Ван сваког другог до оног непосредно датог контекста, „Ноћна стража“ Федора Шилија не мора да боли. Смештена у тридесете године XX века, у предратни Београд, у вишу класу формирану од пропалих скоројевића, размажених потомака, лажне аристократије, надменог дадаистичког песника упитног талента са братским везама у власти, удаваче нимфоманке са браком стеченом титулом, комунисткиње из помодарства, априорних познавалаца и љубитеља уметности и часног Скандинавца наследника робовласника, ова комедија на први поглед ван је наших свакодневних живота и друштвених проблема. Свет декадентних и развратних чланова породице Владисављевић и њихових гостију довољно је далеко од нас самих да можемо да му се смејемо без опасности да ћемо се у њему препознати, и да ће тај смех постати кисео и горак. Сам писац као да је ове чудне ликове скупљао редом из Летећег циркуса Монтија Пајтона, Хогара, Опасних веза, Стерије, француских водвиља… дао им логичко промишљање равно дружини Алана Форда и сместио у вилу на Дедињу. Они су шармантни у својој бескрупулозности, лажу чим зину, брчкају се у лицемерству, опуштено варају и краду, са осмехом понижавају једни друге, и глупи и необразовани и на просјачком штапу, али и даље успешно газе и свим средствима грабе до циља. Циљеви нису узвишени, али ко је рекао да морају бити узвишени да би оправдали средства. Језик комада је духовит и бритак, каткад и буквалан, радња често водвиљска, али и пуна слепстик гегова, апсурдних обрта и изненађујућих ситуација, карактери , окићени манама, доследно их и са поносом носе. Неки наопаки свет у Ноћној стражи. Углађени, симпатични и наглавачке постављених етичких норми.
Можемо им се смејати безбрижно, са безбедне удаљености.
Федор Шили је написао једну необичну комедију која је, можда, и само један чин неке веће трагедије. Под истим насловом, са свим могућим асоцијацијама на које Ноћна стража наводи.
драматуршкиња : Јелена Мијовић
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Kомедија није тек било која представа која изазива смијех. Већ комад који почива на прецизном механизму у коме једни другима раде иза леђа, смишљају преваре, служе се лажима, кују планове, праве сплетке а не виде да самоувјерени и задовољни због туђе пропасти сигурним кораком корачају у сопствену. Смијех не осјећају ликови на сцени него гледаоци у публици који једини виде како лукави план пропада прије него је и кренуо у реализацију. И како ће супериорни сплеткарош бити кажњен. Kако ће изгубити самопоуздање и виђећемо га преплашеног. И насмијати му се. Наш смијех ће му бити казна. Али нећемо се смијати њему, лику, било да је то Харпагон или Оргон, Kир Јања или срески капетан Јеротије или пак наш Милош Владисављевић, већ његовом осујећеном лукавству. Оном истом са којим се ми сусрећемо. Сплеткама које трпимо или пак спроводимо. Смијехом ћемо казнити лукавство овога свијета. Добићемо тренутак интимног разрачунавања са свијетом у коме ћемо побиједити. И макар на тренутак ликовати да правда постоји и да преступници добијају оно што су заслужили. На тренутак ћемо поправити свијет по мјерилима писца, глумца, редитеља, гледаоца, по мјерилима позоришта. А то смо ми. Ми постајемо комедија. Најсложенији и најзахтијевнији од свих жанрова. И тражимо себе и свој пут до ње данас.
У “Ноћној стражи” Федора Шилија налазимо људе код којих рад није оно што омогућава живот. Сплеткарење, манипулације, варање, прећуткивање истине, квалитети су који обезбијеђују егзистенцију. Kо не влада овим вјештинама бива прогнан на маргине овог чудног свијета у коме царују сумњиве маркизе, пропали и посрнули племићи, колекционари лажних слика, загонетни пјесници. Свијет који је постао фалсификат. Налазимо генерацију чија је религија комфор и удобност. навикнуту да живи од туђих пара, добијених браковима, наследством, обманом и никада не помисливши да то неће вјечно трајати. Kомад “Ноћна стража” почиње од питања: шта се дешава када пара нестане?
Борис Лијешевић
Премијера представе “ НОЋНА СТРАЖА “ Федора Шилија у режији Бориса Лијешевића биће изведена сутра 29.03.2016. у 20.00 часова на Великој сцени “ Мира Траиловић “ Позоришта Атељеа 212.
У представи играју :
МИЛОШ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, патер фамилиас………………………… НЕНАД ЋИРИЋ
МАРИЈА ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, његова ћерка……………………………..ЈЕЛЕНА СТУПЉАНИН
НИНА ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, његова ћерка…………………………………ЈЕЛЕНА ПЕТРОВИЋ
ПЕТАР ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, његов син…………………………………….УРОШ ЈАКОВЉЕВИЋ
ГРОФ АНДРЕЊИ ИШТВАН, мађарски племић…………………………….ГОРДАН КИЧИЋ
АНДРЕЊИ МАГДА, његова тетка…………………………………………….ГОРИЦА ПОПОВИЋ
МАРКИЗА ЈЕЛИЦА СТРАТИМИРОВИЋ – Д’АГОСТИНО……………….ЈЕЛЕНА ЂОКИЋ
МИЛЕНКО ВИЋЕНТИЈЕВИЋ…………………………………………………БОЈАН ЖИРОВИЋ
СОФИЈА ПЕТРОВИЋ………………………………………………………….ТАМАРА ДРАГИЧЕВИЋ
ТОРВАЛД ХЈОРВАЛДСОН……………………………………………………СТЕФАН БУНДАЛОише информација
KОМЕДИЈА, ТРАГЕДИЈА, ДАДА
Ван сваког другог до оног непосредно датог контекста, „Ноћна стража“ Федора Шилија не мора да боли. Смештена у тридесете године XX века, у предратни Београд, у вишу класу формирану од пропалих скоројевића, размажених потомака, лажне аристократије, надменог дадаистичког песника упитног талента са братским везама у власти, удаваче нимфоманке са браком стеченом титулом, комунисткиње из помодарства, априорних познавалаца и љубитеља уметности и часног Скандинавца наследника робовласника, ова комедија на први поглед ван је наших свакодневних живота и друштвених проблема. Свет декадентних и развратних чланова породице Владисављевић и њихових гостију довољно је далеко од нас самих да можемо да му се смејемо без опасности да ћемо се у њему препознати, и да ће тај смех постати кисео и горак. Сам писац као да је ове чудне ликове скупљао редом из Летећег циркуса Монтија Пајтона, Хогара, Опасних веза, Стерије, француских водвиља… дао им логичко промишљање равно дружини Алана Форда и сместио у вилу на Дедињу. Они су шармантни у својој бескрупулозности, лажу чим зину, брчкају се у лицемерству, опуштено варају и краду, са осмехом понижавају једни друге, и глупи и необразовани и на просјачком штапу, али и даље успешно газе и свим средствима грабе до циља. Циљеви нису узвишени, али ко је рекао да морају бити узвишени да би оправдали средства. Језик комада је духовит и бритак, каткад и буквалан, радња често водвиљска, али и пуна слепстик гегова, апсурдних обрта и изненађујућих ситуација, карактери , окићени манама, доследно их и са поносом носе. Неки наопаки свет у Ноћној стражи. Углађени, симпатични и наглавачке постављених етичких норми.
Можемо им се смејати безбрижно, са безбедне удаљености.
Федор Шили је написао једну необичну комедију која је, можда, и само један чин неке веће трагедије. Под истим насловом, са свим могућим асоцијацијама на које Ноћна стража наводи.
драматуршкиња : Јелена Мијовић
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Kомедија није тек било која представа која изазива смијех. Већ комад који почива на прецизном механизму у коме једни другима раде иза леђа, смишљају преваре, служе се лажима, кују планове, праве сплетке а не виде да самоувјерени и задовољни због туђе пропасти сигурним кораком корачају у сопствену. Смијех не осјећају ликови на сцени него гледаоци у публици који једини виде како лукави план пропада прије него је и кренуо у реализацију. И како ће супериорни сплеткарош бити кажњен. Kако ће изгубити самопоуздање и виђећемо га преплашеног. И насмијати му се. Наш смијех ће му бити казна. Али нећемо се смијати њему, лику, било да је то Харпагон или Оргон, Kир Јања или срески капетан Јеротије или пак наш Милош Владисављевић, већ његовом осујећеном лукавству. Оном истом са којим се ми сусрећемо. Сплеткама које трпимо или пак спроводимо. Смијехом ћемо казнити лукавство овога свијета. Добићемо тренутак интимног разрачунавања са свијетом у коме ћемо побиједити. И макар на тренутак ликовати да правда постоји и да преступници добијају оно што су заслужили. На тренутак ћемо поправити свијет по мјерилима писца, глумца, редитеља, гледаоца, по мјерилима позоришта. А то смо ми. Ми постајемо комедија. Најсложенији и најзахтијевнији од свих жанрова. И тражимо себе и свој пут до ње данас.
У “Ноћној стражи” Федора Шилија налазимо људе код којих рад није оно што омогућава живот. Сплеткарење, манипулације, варање, прећуткивање истине, квалитети су који обезбијеђују егзистенцију. Kо не влада овим вјештинама бива прогнан на маргине овог чудног свијета у коме царују сумњиве маркизе, пропали и посрнули племићи, колекционари лажних слика, загонетни пјесници. Свијет који је постао фалсификат. Налазимо генерацију чија је религија комфор и удобност. навикнуту да живи од туђих пара, добијених браковима, наследством, обманом и никада не помисливши да то неће вјечно трајати. Kомад “Ноћна стража” почиње од питања: шта се дешава када пара нестане?
Борис Лијешевић