Преминула МАРИЈА ЦРНОБОРИ

23. октобар 2014

Једна од најзначајнијих глумица, највећа трагеткиња свог доба и чланица Југословенског драмског позоришта од његовог оснивања, Марија Црнобори, преминула је 21. октобра у 96. години у свом стану у Београду.
Родила се у Истри, у малом месту Бањоле код Пуле, 1. октобра 1918. године. Њени глумачки почеци били су у ангажманима у загребачком ХНК и Народном позоришту у Ријеци, у коме је врло брзо постала права звезда сцене.
Године 1947, на позив Бојана Ступице, са редитељем и супругом Марком Фотезом је из Истре је прешла у Београд у који доноси своје глумачке таленте, врхунски професионализам и праву посвећеност раду на изградњи једног новог театра – Југословенског драмског позоришта. Своје најважније улоге остварила је на Великој сцени Југословенског драмског: Софоклову Антигону, Расинову Федру, Шекспирову Леди Магбет (Магбет) и Регану (Краљ Лир), Гетеову Ифигенију (Ифигенија на Тауриди). Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта, Цанкаревом Краљу Бетајнове као Францка; постала је стуб-ослонац репертоара ове Куће: насловне улоге у драмама Љубов Јароваја К. Трењова и Кандида Б. Шоа, Софија Александровна у Чеховљевом Ујка Вањи, Јула у Пери Сегединцу Лазе Костића, Катарина Ивановна у представи Браћа Карамазови Достојевског, код Крлеже Клара у Леди, Јадвига Јасенска у На рубу памети и Лаура Лембахова у У агонији, Клер у Женовим Слушкињама, Јокаста у Христићевим Чистим рукама…
Са Марком Фотезом је учествовала и у етаблирању Дубровачких љетних игара (Офелија у Хамлету 1952. и Гертруда 1956, Титанија у Сну летње ноћи, Ида у Дубровачкој трилогији и друге улоге).
Прву реплику на сцени новооснованог позоришта Атеље 212, у малој сали старе зграде “Борбе”, изговорила је Марија Црнобори у концертном извођењу Гетеовог “Фауста” у режији Мире Траиловић, 12. новембра 1956. године, у коме су поред ње играли и Мата Милошевић, Виктор Старчић и Љубиша Јовановић.
Награђивана је и одликована највећим признањима за посебна остварења и животно дело као што су Стеријина награда (1968), Октобарска награда града Београда (1960), Седмојулска награда за животно дело (1974), Добричин прстен (1992). Године 2009. свечано јој је додељена Повеља Сабора чакавског пјесништва Жмињ а 2013. на Дан државности Републике Србије председник државе Томислав Николић одликовао ју је Сретењским орденом Трећег реда.

kul-crnobori-MALA

Једна од најзначајнијих глумица, највећа трагеткиња свог доба и чланица Југословенског драмског позоришта од његовог оснивања, Марија Црнобори, преминула је 21. октобра у 96. години у свом стану у Београду.
Родила се у Истри, у малом месту Бањоле код Пуле, 1. октобра 1918. године. Њени глумачки почеци били су у ангажманима у загребачком ХНК и Народном позоришту у Ријеци, у коме је врло брзо постала права звезда сцене.
Године 1947, на позив Бојана Ступице, са редитељем и супругом Марком Фотезом је из Истре је прешла у Београд у који доноси своје глумачке таленте, врхунски професионализам и праву посвећеност раду на изградњи једног новог театра – Југословенског драмског позоришта. Своје најважније улоге остварила је на Великој сцени Југословенског драмског: Софоклову Антигону, Расинову Федру, Шекспирову Леди Магбет (Магбет) и Регану (Краљ Лир), Гетеову Ифигенију (Ифигенија на Тауриди). Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта, Цанкаревом Краљу Бетајнове као Францка; постала је стуб-ослонац репертоара ове Куће: насловне улоге у драмама Љубов Јароваја К. Трењова и Кандида Б. Шоа, Софија Александровна у Чеховљевом Ујка Вањи, Јула у Пери Сегединцу Лазе Костића, Катарина Ивановна у представи Браћа Карамазови Достојевског, код Крлеже Клара у Леди, Јадвига Јасенска у На рубу памети и Лаура Лембахова у У агонији, Клер у Женовим Слушкињама, Јокаста у Христићевим Чистим рукама…
Са Марком Фотезом је учествовала и у етаблирању Дубровачких љетних игара (Офелија у Хамлету 1952. и Гертруда 1956, Титанија у Сну летње ноћи, Ида у Дубровачкој трилогији и друге улоге).
Прву реплику на сцени новооснованог позоришта Атеље 212, у малој сали старе зграде “Борбе”, изговорила је Марија Црнобори у концертном извођењу Гетеовог “Фауста” у режији Мире Траиловић, 12. новембра 1956. године, у коме су поред ње играли и Мата Милошевић, Виктор Старчић и Љубиша Јовановић.
Награђивана је и одликована највећим признањима за посебна остварења и животно дело као што су Стеријина награда (1968), Октобарска награда града Београда (1960), Седмојулска награда за животно дело (1974), Добричин прстен (1992). Године 2009. свечано јој је додељена Повеља Сабора чакавског пјесништва Жмињ а 2013. на Дан државности Републике Србије председник државе Томислав Николић одликовао ју је Сретењским орденом Трећег реда.

kul-crnobori-MALA