)
У оквиру програма 25. БЕЛЕФА, вечерас ће у Атељеу 212 бити приказана представа СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА Карла Голдонија у режији Бориса Лијешевића и продукцији СНП Нови Сад, Град театра Будва и Народног позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина.
У представи која ће први пут бити приказана пред београдском публиком, а која је своју премијеру имала 2012. године, играју: БРАНИМИР БРСТИНА, ВИШЊА ОБРАДОВИЋ, ДРАГОМИР ПЕШИЋ, ИВАН ЂОРЂЕВИЋ, САЊА РИСТИЋ КРАЈНОВ, ЈУГОСЛАВ КРАЈНОВ, ЈОВАН ТОРАЧКИ, САЊА РАДИШИЋ и МИЛОВАН ФИЛИПОВИЋ.
„Комедија Слуга двају господора Карла Голдонија једна је од најпознатијих и најпопуларнијих комедија у историји светске драме и позоришта. Занимљиво је да је настала као типична комедија дел арте, дакле као веома популаран облик пучке комедије, намењене најширој публици, засноване на глумачким импровизацијама и каламбурима који карикирају типски формиране ликове, да би сам аутор, доцније, вођен идејом да реформише комедију дел арте, начинио интервенције које ће донекле издвојити ову комедију из поменутог жанра.
Вођен прецизним пропозицијама комедије дел арте, Голдони радњу ове комедије везује за Венецију, град у којем је и сам живео, чију атмосферу је добро познавао и у односу на чије грађане и њихове врлине и мане је бирао теме својих комада, а све то управо у време када је овај град био трговачко средиште Медитерана. Отуда писац главног јунака овог комада: Труфалдина, смешта у епицентар специфичног амбијента града чија је атмосфера узаврела од мноштва најразноврснијих трговачких шпекулација, бескрупулозних пословних интрига, али и усред каламбура заснованих на снажним страстима заљубљених парова, на рачунџијским комбинаторикама којима је љубав била тек привидна маска, баш као и на духовитим љубавним неспоразумима. Труфалдина, међутим, овакав амбијент неће ометати у напорима да задовољи неутољиву глад и избори се за наклоност девојке која му се допада.
И у овом Голдонијевом комедијском заплету, баш као и у другим, типичним комедијама дел арте, интрига се испочетка плете око типичних, конвенционално дефинисаних карактера: шкртог богатог старца, промућурних слушкиња, њихових накинђурених и арогантних господарица, приглупих, вештих или искусних слугу, доброћудних мада наивних грађана, надувених друштвених величина, такозваних стубова друштва… Но, Голдони се неће задовољити дотада успостављеним драмским стандардима, већ иде даље. Заплет радње комада он компликује увођењем наглашено социјално заоштрене критичке ноте. Отуда ће код њега да се преплићу љубавна жудња и пословни интереси; све је, дакле, па и емоције, предмет најбаналније трговине, а травестија превазилази ниво пуког преоблачења жене у мушкарца, добијајући смисао сложене метафоре која зе тиче човековог положаја у свету којим влада принцип меркантилности, закони понуде и потражње. Стварност Венеције XVIII столећа препознајемо као свет у којем данас живимо.
Комика Слуге двају господара се тако уздиже изнад површинског нивоа једноставног карикирања типизираних карактера сведених на општа драмска места, те постаје оштра, покаткад дубока друштвена критика, цинични поглед на свет који, уз обавезни смех, провоцира и запитаност над проблемима које поставља наличје ренесансе. Вешто водећи радњу комедије ка обавезно компромисном расплету, Голдони исписује неке од сцена које ће до данас остати антологијске, па зато не чуди што се од настанка прве верзије Слуге двају господара, настале 1743, до коначне верзије написане десет година касније, ова комедија изводила безброј пута на сценама широм света. С обзиром на начин третирања односа љубави и трговине, не изненађује ни то што је комедија Слуга двају господара нарочиту популарност својевремено стекла управо у Русији, Чешкој, Пољској, али и у Америци…“
(Из каталога за ову представу)
У оквиру програма 25. БЕЛЕФА, вечерас ће у Атељеу 212 бити приказана представа СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА Карла Голдонија у режији Бориса Лијешевића и продукцији СНП Нови Сад, Град театра Будва и Народног позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина.
У представи која ће први пут бити приказана пред београдском публиком, а која је своју премијеру имала 2012. године, играју: БРАНИМИР БРСТИНА, ВИШЊА ОБРАДОВИЋ, ДРАГОМИР ПЕШИЋ, ИВАН ЂОРЂЕВИЋ, САЊА РИСТИЋ КРАЈНОВ, ЈУГОСЛАВ КРАЈНОВ, ЈОВАН ТОРАЧКИ, САЊА РАДИШИЋ и МИЛОВАН ФИЛИПОВИЋ.
„Комедија Слуга двају господора Карла Голдонија једна је од најпознатијих и најпопуларнијих комедија у историји светске драме и позоришта. Занимљиво је да је настала као типична комедија дел арте, дакле као веома популаран облик пучке комедије, намењене најширој публици, засноване на глумачким импровизацијама и каламбурима који карикирају типски формиране ликове, да би сам аутор, доцније, вођен идејом да реформише комедију дел арте, начинио интервенције које ће донекле издвојити ову комедију из поменутог жанра.
Вођен прецизним пропозицијама комедије дел арте, Голдони радњу ове комедије везује за Венецију, град у којем је и сам живео, чију атмосферу је добро познавао и у односу на чије грађане и њихове врлине и мане је бирао теме својих комада, а све то управо у време када је овај град био трговачко средиште Медитерана. Отуда писац главног јунака овог комада: Труфалдина, смешта у епицентар специфичног амбијента града чија је атмосфера узаврела од мноштва најразноврснијих трговачких шпекулација, бескрупулозних пословних интрига, али и усред каламбура заснованих на снажним страстима заљубљених парова, на рачунџијским комбинаторикама којима је љубав била тек привидна маска, баш као и на духовитим љубавним неспоразумима. Труфалдина, међутим, овакав амбијент неће ометати у напорима да задовољи неутољиву глад и избори се за наклоност девојке која му се допада.
И у овом Голдонијевом комедијском заплету, баш као и у другим, типичним комедијама дел арте, интрига се испочетка плете око типичних, конвенционално дефинисаних карактера: шкртог богатог старца, промућурних слушкиња, њихових накинђурених и арогантних господарица, приглупих, вештих или искусних слугу, доброћудних мада наивних грађана, надувених друштвених величина, такозваних стубова друштва… Но, Голдони се неће задовољити дотада успостављеним драмским стандардима, већ иде даље. Заплет радње комада он компликује увођењем наглашено социјално заоштрене критичке ноте. Отуда ће код њега да се преплићу љубавна жудња и пословни интереси; све је, дакле, па и емоције, предмет најбаналније трговине, а травестија превазилази ниво пуког преоблачења жене у мушкарца, добијајући смисао сложене метафоре која зе тиче човековог положаја у свету којим влада принцип меркантилности, закони понуде и потражње. Стварност Венеције XVIII столећа препознајемо као свет у којем данас живимо.
Комика Слуге двају господара се тако уздиже изнад површинског нивоа једноставног карикирања типизираних карактера сведених на општа драмска места, те постаје оштра, покаткад дубока друштвена критика, цинични поглед на свет који, уз обавезни смех, провоцира и запитаност над проблемима које поставља наличје ренесансе. Вешто водећи радњу комедије ка обавезно компромисном расплету, Голдони исписује неке од сцена које ће до данас остати антологијске, па зато не чуди што се од настанка прве верзије Слуге двају господара, настале 1743, до коначне верзије написане десет година касније, ова комедија изводила безброј пута на сценама широм света. С обзиром на начин третирања односа љубави и трговине, не изненађује ни то што је комедија Слуга двају господара нарочиту популарност својевремено стекла управо у Русији, Чешкој, Пољској, али и у Америци…“
(Из каталога за ову представу)