Умрла РУЖИЦА СОКИЋ

У Београду је у четвртак, 19. децембра 2013. године, у седамдесет деветој години, преминула наша велика филмска, позоришна и телевизијска глумица, РУЖИЦА СОКИЋ.

Рођена је 1934. у Београду као кћерка трговца и сувласника листа „Правда“ Петра Сокића (1893-1964). Још као девојчица учествује у Дечјој радио-драмској групи Радио-Београда, а године 1958. дипломирала је глуму на Академији за позоришну уметност у Београду. Краће време била је чланица Савременог позоришта, да би 1961. године постала стални члан Позоришта Атеље 212, где је бројним улогама (првенствено савременог и домаћег репертоара) открити и потврдити дар „рођене глумице“. Играла на сценама скоро свих београдских позоришта: у Народном позоришту, Звездара театру, Београдском драмском, Гардош театру, КУЛТ театру, Отвореном позоришту студентски град, Модерној гаражи, Позоришту Славија и др.

Глумила је у око 40 филмова; већ за прву улогу („Горки део реке“, 1965, Ј. Живановића) награђена је Сребрном ареном на фестивалу у Пули. Највеће успехе остварила је главним улогама певачице у филму „Кад будем мртав и бео“ (Ж. Павловића, 1967) и простодушне уличарке у филму „Жута“ (В. Тадеј, 1973), за коју је у Пули награђена Златном ареном. Запажена је и на телевизији (играла је и у истименом комаду Г. Михића у Атељеу 212), те споредном улогом мајке којој син гине у борби у „Ужичкој републици“ (Ж. Митровић, 1974), за коју је такође награђена Златном ареном. Запажена је и на телевизији (нпр. комедије Б. Црнчевића и А. Поповића, телевизијске серије „Цео живот за годину дана“, „Рађање једног народа“, „Занати“, „Самци“ и др.). Бавила се и педагошким радом, водила је класу глуме на Академији уметности „Браћа Карић“ (1996-2000).

Значаjне позоришне улоге (избор): Хани (Ко се боји Вирџиније Вулф), Глорија (Тигар), Милева (Крмећи кас), Госпава (Чудо у Шаргану), Бароница Штетен (Код лепог изгледа), Лудмила (Гробљанска) Мир-Јам (Рањени орао), Жута (Жута), Јулија Варади (Корешподенција), Патриција (Женски оркестар), Валерија (Приче из бечке шуме), Хана (Из живота кишних глиста), Хелена (Авети), Шарлота (Бергманова соната), Мег (Лепотица Линејна), Мага (Балканска пластика), Мајка (Јанез), Тијана (Велика драма), Жанка (Жанка), Мери (Дуго путовање у ноћ).

Филм: Зона Замфирова, Тамна је ноћ, Пун месец над Београдом, Танго аргентино, Оригинал фалсификата, Сеобе, Октоберфест, Већ виђено, Сава мала, Није него, Тесна кожа, Лептиров облак, Чувар плаже у зимском периоду, Ужичка република, Љубавни случај или трагедија службенице П.Т.Т, Кад будем мртав и бео, Марш на Дрину, Звиждук у осам, Суботом увече…

ТВ серије: Јелена, Стижу долари, Породично благо, Лифт, Горе-доле, Срећни људи, Полицајац са Петловог брда, Метла без дршке, Војници, Врућ ветар, Мајстори, Цео живот за годину дана, Рађање радног народа, Самци, Занати…и много ТВ драма.

Награде: Две Стеријине награде за глуму (1966, 1976), две Златне Арене у Пули (1971, 1976), Седмојулска награда за животно дело (1989), „Ћуран“ на Данима комедије у Светозареву (1974), „Златна колајна“ на Фестивалу монодраме у Земуну (1981), „Кристална призма“ Академије филмске уметности и науке (1994), Статуета „Јоаким Вујић“ (1998), Златни медаљон „Љубиша Јовановић“ на Свечаностима у Шапцу (1999), награде “Јазавац у џаку” на ТеатарФесту у Бањалуци, Награда за животно дело глумцу комичару на „Нушићевим данима“ у Смедереву (2002), Награда за животно дело „Павле Вујисић“ на Филмским сусретима у Нишу (2003) и Награду “Жанка Стокић” (2007), која се додељује глумачкој личности која је „обележила позоришни живот Србије својом стваралачком вредношћу и богатством глумачког израза“, Октобарске награде града Београда, добитник „Добричиног прстена“ – награде за животно дело, и бројних других.

Током 2010. објавила је књигу сећања „Страст за летењем.