)
Сто година од рођења Слободана Цице Перовића прилика је да се подсетимо уметника чије је име трајно уписано у историју домаћег позоришта, филма и телевизије. Глумац изузетне сценске снаге, суптилности и истине, Слободан Цица Перовић оставио је неизбрисив траг као члан ансамбла Позоришта Атељеа 212 и један од најзначајнијих глумаца своје генерације.
Kао члан ансамбла Атељеа 212, Слободан Цица Перовић био је део уметничког духа који је обликовао идентитет нашег позоришта. Током своје богате каријере поред филма и телевизије, професионални ангажман имао је и у Југословенском драмском позоришту и Београдском драмском позоришту.
Тих, сад већ далеких педесет заиграо је у представама Атељеа 212 – “Kартотека”, “Kо се боји Вирџиније Вулф”, “Та усамљена животиња”, “Деликатна равнотежа”… Седамдесетих “Чудо у Шаргану”, “Марија”, “Пролеће у јануару”…
У Југословенском драмском позоришту – “Kраљ Лир”, “Путник без пртљага”, “Јан Габријел Боркман”, “Ромео и Јулија”… Потом шездесетих “Kраљ умире”, “Истрага”.
Играо је у више телевизијских драма и филмова: „Павиљон шест“, „Дилижанса снова“, „Дан четрнаести“, „Мирно лето“, „Не дирај у срећу“, „Буђење пацова“, „Три“, „Инспектор“, „Поход“, „Зимовање у Јакобсфелду“. Остао је упамћен и по великим улогама у култним филмовима југословенске кинематографије међу којима су : „Мост“, „Повратак отписаних“, „Салаш у малом риту“.
За своја остварења добио је бројна признања и поштовања публике и критике, остајући симбол једне епохе домаћег глумишта.
Цица Перовић припадао је оној реткој врсти глумаца који су сцену освајали тихо, а снагом талента. Његова глума била је суптилна, дубоко људска, због чега је деценијама био један од највољенијих уметника југословенског глумишта.
Обележавајућу век од његовог рођења, сећамо се не само великог глумца, већ и човека који је својом уметношћу обележио једно време и остао трајни део културне баштине.
Са поносом и захвалношћу Атеље 212
Сто година од рођења Слободана Цице Перовића прилика је да се подсетимо уметника чије је име трајно уписано у историју домаћег позоришта, филма и телевизије. Глумац изузетне сценске снаге, суптилности и истине, Слободан Цица Перовић оставио је неизбрисив траг као члан ансамбла Позоришта Атељеа 212 и један од најзначајнијих глумаца своје генерације.
Kао члан ансамбла Атељеа 212, Слободан Цица Перовић био је део уметничког духа који је обликовао идентитет нашег позоришта. Током своје богате каријере поред филма и телевизије, професионални ангажман имао је и у Југословенском драмском позоришту и Београдском драмском позоришту.
Тих, сад већ далеких педесет заиграо је у представама Атељеа 212 – “Kартотека”, “Kо се боји Вирџиније Вулф”, “Та усамљена животиња”, “Деликатна равнотежа”… Седамдесетих “Чудо у Шаргану”, “Марија”, “Пролеће у јануару”…
У Југословенском драмском позоришту – “Kраљ Лир”, “Путник без пртљага”, “Јан Габријел Боркман”, “Ромео и Јулија”… Потом шездесетих “Kраљ умире”, “Истрага”.
Играо је у више телевизијских драма и филмова: „Павиљон шест“, „Дилижанса снова“, „Дан четрнаести“, „Мирно лето“, „Не дирај у срећу“, „Буђење пацова“, „Три“, „Инспектор“, „Поход“, „Зимовање у Јакобсфелду“. Остао је упамћен и по великим улогама у култним филмовима југословенске кинематографије међу којима су : „Мост“, „Повратак отписаних“, „Салаш у малом риту“.
За своја остварења добио је бројна признања и поштовања публике и критике, остајући симбол једне епохе домаћег глумишта.
Цица Перовић припадао је оној реткој врсти глумаца који су сцену освајали тихо, а снагом талента. Његова глума била је суптилна, дубоко људска, због чега је деценијама био један од највољенијих уметника југословенског глумишта.
Обележавајућу век од његовог рођења, сећамо се не само великог глумца, већ и човека који је својом уметношћу обележио једно време и остао трајни део културне баштине.
Са поносом и захвалношћу Атеље 212