07. jula 2020.

 

Прошло је шест година како је Србија остала без једног од несумњиво највећих бардова српског глумишта, великог Боре Тодоровића!

Без обзира да ли га памтите као Пика, Ђенку или Јаковљевића, Бора Тодоровић је сигурно глумац који је облежио ваше детињство и младост, а његове реплике се и даље са истим жаром цитирају. Током каријере дуге скоро шест деценија, играо је у више од стотину филмова, тв серија и позоришних представа.

Боривоје Бора Тодоровић рођен је у учитељској породици, 5. новембра 1929. године. После губитка оца, породица Тодоровић се преселила у Аранђеловац, где симпатични Бора добија доживотни надимак – Чвока. Пред рат се поново селе у Београд, где током окупације ради као носач на Железничкој станици и тргује на црној берзи, како би издржавао породицу. После рата почиње студије машинства, али убрзо одустаје и одлучује да студира глуму у класи код професора Јозе Лауренчића. Његов први позоришни ангажман био је у Београдском драмском позоришту, али убрзо одлази са сестром Миром Ступицом и њеним тадашњим супругом Бојаном Ступицом у Загреб где је четири године радио на сцени Хрватског народног казалишта (1957-1961.).

Kада се вратио у Београд играо је у Атељеу 212 до 1983. године, у коме се и најдуже задржао играјући у представама “ Арсеник и старе чипке „, “ Спровод „, “ Kрмећи кас „, “ Развојни пут Боре Шнајдера „, “ Kапе доле „, “ Друга врата лево“, “ Мрак и шума густа „, “ Псеће срце“, „Радован III „, “ Маратонци трче почасни круг „, “ Чудо у Шаргану „, “ Аудијенција Вернисаж „, “ Вештина“, “ Повратак “ (коју ће, у другој улози, касније играти и у Звездара театру).

Добитник бројних признања и награда – освојио је Стеријину награду за улогу у представи “ Маратонци трче почасни круг ”, награду Ћуран за улоге у представама “Маратонци трче почасни круг”, “Мрешћење шарана”, “Псеће срце”, “Лари Томпсон-трагедија једне младости”, награду “Зоранов брк” за улогу у представи “Повратак”, награду Павле Вуисић за животно дело, Гран при за улогу у “Професионалцу” у Kану.

У једном од последњих интервјуа који је дао, рекао је: Живео сам и живим један леп и пун живот, успешан на сцени, а и приватно „.

© 2009-2015 Позориште Атеље 212
Установа културе, Светогорска 21, 11000 Београд, Србија
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Продукција и подршка
ComIT