Почео 20. Југословенски позоришни фестивал у Ужицу

09. новембар 2015

Јубиларни 20. Југословенски позоришни фестивал под слоганом „Без превода” отворен је синоћ, 8. новембра у Ужицу, а у њему ће се током седам дана за награде „Ардалион” надметати позната позоришта из Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе. Мото овогодишњег фестивала је „Но пасаран”, док ће о најбољима одлучивати стручни жири чији су чланови из три државе: театролог Иван Меденица, председник жирија (Србија), редитељ Златко Свибен (Хрватска), сценографкиња Миа Давид (Србија), теоретичарка сценског дизајна Татјана Дадић Динуловић (Србија) и редитељ Александар Пејаковић (БиХ).
У среду, 11. новембра на сцени Народног позоришта у Ужицу биће изведена представа Атељеа 212 „Казимир и Каролина” Едена фон Хорвата у режији Снежане Тришић.
Коселектори 20. ЈПФ Бојан Муњин и Зоран Стаматовић истичу да овај фестивал опипава болна места садашњице бавећи се данашњом примитивном охолошћу или кризом, ритуалима мазохизма домаћег огњишта, прошлошћу у којој се комично давимо, Балканом и глобалним светом, и нуди морални избор који укључује ризик и жртву, али и наду: пробудимо се, будимо храбри и боримо се.

Јубиларни 20. Југословенски позоришни фестивал под слоганом „Без превода” отворен је синоћ, 8. новембра у Ужицу, а у њему ће се током седам дана за награде „Ардалион” надметати позната позоришта из Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе. Мото овогодишњег фестивала је „Но пасаран”, док ће о најбољима одлучивати стручни жири чији су чланови из три државе: театролог Иван Меденица, председник жирија (Србија), редитељ Златко Свибен (Хрватска), сценографкиња Миа Давид (Србија), теоретичарка сценског дизајна Татјана Дадић Динуловић (Србија) и редитељ Александар Пејаковић (БиХ).
У среду, 11. новембра на сцени Народног позоришта у Ужицу биће изведена представа Атељеа 212 „Казимир и Каролина” Едена фон Хорвата у режији Снежане Тришић.
Коселектори 20. ЈПФ Бојан Муњин и Зоран Стаматовић истичу да овај фестивал опипава болна места садашњице бавећи се данашњом примитивном охолошћу или кризом, ритуалима мазохизма домаћег огњишта, прошлошћу у којој се комично давимо, Балканом и глобалним светом, и нуди морални избор који укључује ризик и жртву, али и наду: пробудимо се, будимо храбри и боримо се.