ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ПОСАДИТИ ДРВО

04. јун 2022

У Позоришту Атеље 212 вечерас  на Малој сцени “ Петар Краљ “ је премијера представе ПОСАДИТИ ДРВО, Алексеја Житковског у режији Павла Терзића.

Превод:  Новица Антић

Драматуршкиња: Јелена Мијовић

Костимографкиња: Драгица Лаушевић

Сценограф: Милош Тодоровић

Композитор: Божидар Подунавац

Организатори: Јелена Фатић / Бошко Радоњић

Инспицијент и суфлер: Миленко Адамов

Играју:

ОТАЦ: Бранимир Брстина

СИН: Марко Павловић

ЧУВАР: Стојша Ољача

СТРАЖАР: Никола Штрбац

У овој, како је сам писац одређује, „шали у једном чину“, отац, следећи традицију која налаже да сваки човек у свом животу мора да сагради кућу, подигне сина и посади дрво, опремљен садницом и лопатом води свог сина студента да обаве последњу ставку у низу- посаде дрво. Тај једноставан посао се, како то већ бива, закомпликује и покреће ланац непредвидивих догађаја. Вечни неспоразум између очева и синова, традиционалног и модерног, постаје апсурдан у додиру са стварним светом који је у међувремену постао лицемерни полигон на коме су старе идеале и уверења заменили профит и приватно власништво.
Посадити дрво је мала, духовита прича о великим и озбиљним стварима, која нас враћа на питање шта заправо значи саградити кућу, подићи сина и посадити дрво и да ли је испуњење формалног захтева овог начела довољно да се буде човек.

 

У Позоришту Атеље 212 вечерас  на Малој сцени “ Петар Краљ “ је премијера представе ПОСАДИТИ ДРВО, Алексеја Житковског у режији Павла Терзића.

Превод:  Новица Антић

Драматуршкиња: Јелена Мијовић

Костимографкиња: Драгица Лаушевић

Сценограф: Милош Тодоровић

Композитор: Божидар Подунавац

Организатори: Јелена Фатић / Бошко Радоњић

Инспицијент и суфлер: Миленко Адамов

Играју:

ОТАЦ: Бранимир Брстина

СИН: Марко Павловић

ЧУВАР: Стојша Ољача

СТРАЖАР: Никола Штрбац

У овој, како је сам писац одређује, „шали у једном чину“, отац, следећи традицију која налаже да сваки човек у свом животу мора да сагради кућу, подигне сина и посади дрво, опремљен садницом и лопатом води свог сина студента да обаве последњу ставку у низу- посаде дрво. Тај једноставан посао се, како то већ бива, закомпликује и покреће ланац непредвидивих догађаја. Вечни неспоразум између очева и синова, традиционалног и модерног, постаје апсурдан у додиру са стварним светом који је у међувремену постао лицемерни полигон на коме су старе идеале и уверења заменили профит и приватно власништво.
Посадити дрво је мала, духовита прича о великим и озбиљним стварима, која нас враћа на питање шта заправо значи саградити кућу, подићи сина и посадити дрво и да ли је испуњење формалног захтева овог начела довољно да се буде човек.